Category: DEMONSTRACIJE

Sjećaš se, draga?
Sjećaš se grana?
Babuna što sanja
Seobe primata.

Lađa…
Snovi su lađa.
Kroz oči tornada
I vihore straha,
do obala spasa.

Još je tu
Mali Majmun s plavim printom.
Sve je tu,
Al’ još ne čitamo sitno.
Sve je tu.
Sjeti se.

Ne boj se mraka
Plemena, vrača,
Ni Ministra straha!
Ne boj se, draga!

Ne treba barka,
Ni nebeska vrata,
Ni kosmička tajna!
Mi nismo za lanca,
Mi nemamo kraja!

Sad je tu.
Mali majmun s plavim printom..
Sve je luč.
Sve je postalo bistro.
Sve je cool,
Sjeti se.

Po učenim Sve
Stvori se iz ničeg
I u Krug zavrti Put
A Božija Riječ
I praMaterija
Reklamiraju – Sve je po Planu

Svima Sunce Sija
Svi smo ista Praćelija
Svima Sunce Sija
Sve nas čeka doba Mira

I Znao se red
Grešne – Vatre su čekale
Čestite – Mlijeko i Med
Fabrike Prosjeka su
kovale prosječne
Predaka put da slijede

Svima Sunce Sija
Nekad škodi, nekad prija
Svima Sunce Sija
Masovna je produkcija

U Školi Života
MaksuM je štiman
Šargijom Plemena
Da Primata Pjesme
U budućnost nosi
I zauvjek ponavlja Mantru

Svima Sunce Sija
Nije bitno ko šargija
Svima Sunce Sija
Svaki Kraj Početak ima!

Od pećine mračne,
Od točka i vatre,
Daleko nas dovede uM
Majmuni vladaju
Roboti rade
Mi pjevamo na Autotjun

Svima Sunce Sija
Ista nam je Majka svima
Svima Sunce Sija
ovcama i vukovima

Al` Trajanja Rok
Svako biće ima
I kad shvati zašto je tu
Mijenja se Svijet
I Pravila Igre
Vječnosti prođu u danu

Svima Sunce Sija
Sve u Svemu Ciklus ima
Svima Sunce Sija
Nešto trune, nešto klija

Sad stoti je Vijek
MaksuM levitira
Spojen u MaksiMuMu
Ljubavni AtoM
Je oplodio Beskraj
I začeo Sreće VakuUM

Svima Sunce Sija
Svi u Transu, i ti i ja
Svima Sunce Sija
Svi smo ista Energija

Svemira Gen
U Svemu vibrira
Kroz Novu i Čistu Krv
Super Mališan
Se čudi dok posmatra
Relikte u Muzeju

Svima Sunce Sija
Stiglo nam je Doba Mira
Svima Sunce Sija
Sve Nas Voli ta Mašina

Svima Sunce Sija
U Spirali Istorija
Svima Sunce Sija
Svaki Kraj Početak ima

Šaman seksi, priča med… 
Sve je zvučalo ko plan. 
Po njemu smo okitili svijet,  
po njemu navili smo sat. 
Držali za riječ 
i čekali na znak. 
Jalov zdenac molili za krijep… 
Ko je mogao da zna? 

Kurira kurac pun, 
a nijedna dobra vijest. 
U vino voda nije našla put, 
nit iz sranja curi med.  
U tišini živi gluh, 
u mraku skućio se slijep. 
Samo kuću nema lud 
i čeka obećani svijet. 

Izlizale se lampe od trljanja. 
Na antiseptik molitve su davno oguglala zla. 
Od konjice ni trag, po šalu došo’ vrag.  
Al od želje srce zajeb ne vidi.  
Jednom talac sna o vrhovima dna, 
insan kopa dok je živ. 

Rodila zla, kipe ludilom… 
Kukolj se na korov primio. 
Žetve ko kletve, 
al kakvo sjeme takav rod.  
Ruke klonule od držanja za riječ, 
Trnu dlanovi od molitve. 
Al’ neće iz sranja med. 
Neće med. 

U čudo neće riječ, 
džaba mantre plemena. 
Uzalud sva vradžbina i ples, 
Iz vode vina neće kap.  
Krugu tražili smo rep,  
vrh sanjali smo dna. 
U jalov zdenac želje šaptane, 
al’ ko je mogao da zna… 

Što je dublje korijen više slavi dna. 
Na antiseptik istine je davno oguglala laž. 
Od konjice ni trag, govna do grla,  
od drveća se šuma ne vidi.  
Jednom talac sna o vrhovima dna, 
insan kopa dok je živ. 

Sve mir. Svemir. (Ad infinitum)  

Sjever, jug, istok, zapad, sve smo probali. 
Glasove iz druge ruke u bezdan pratili. 
Lažne proroke, šamane, govornike, šarlatane.… 
Sve smo našli, samo nismo mir.  

Zmijska ulja, eliksire, sve smo kušali. 
Laž do zadnje kapi pili, laž mamurali. 
Probali smo čaše razne, polupune, poluprazne.  
Žedni bili, žedni ostali. 

Probali sve od sadake do svete iznude. 
Od trnja vijenca mučeničkog do zlata krunice. 
Od samoća samostana do Jet seta Vatikana. 
Džaba sve, u čudo neće riječ. 

Probali smo drugi obraz, al dug je bio dug. 
Naplatili debelo svako oko, svaki zub. 
Od “Oprosti, ne znaju sta čine!” do ognja pravde Hirošime, 
čitav put je bio uzalud. 

Nije za nas bio spas i obećani svijet. 
Od milosti do genocida probali smo sve. 
Od zvijezde iznad Betlehema do sazviježđa Mathausena… 
džaba sve, iz sranja neće med. 

Sto je dublje korijen više slavi dna. (4x)